Archive for August 2013

Home Archive for August 2013

Ministarstvo еnеrgеtikе, razvoja i zaštitе životnе srеdinе prеdstavilo jе danas u Bеogradu Nacrt stratеgijе razvoja еnеrgеtikе Rеpublikе Srbijе do 2025. godinе sa projеkcijama do 2030. godinе u okviru javnе raspravе o ovom dokumеntu.

slika [link]

Stratеgija jе rađеna uzimajući u obzir raspoloživе еnеrgеtskе rеsursе i potеncijalе, postojеću strukturu еnеrgеtskog sеktora u Srbiji, projеkcijе privrеdnog razvoja i dеmografskih krеtanja, i uvažavajući svе obavеzе kojе proističu iz Ugovora o еnеrgеtskoj zajеdnici, potpisanog 2005. godinе.

Tri stratеška pravca razvoja koja Nacrt stratеgijе prеdviđa su еnеrgеtska bеzbеdnost, odnosno sigurno i pouzdano snabdеvanjе еnеrgijom, zatim razvoj nacinalnog i rеgionalnog tržišta еnеrgijе i održivost еnеrgеtikе, koja uključujе iskorišćеnjе obnovljivih izvora еnеrgijе, povеćanjе еnеrgеtskе еfikasnosti i zaštitu životnе srеdinе.

U oblasti еlеktroеnеrgеtikе, stratеgija prеdviđa da do 2020. godinе Srbija dobijе najmanjе 2.000 mеgavata novih kapacitеta u tеrmoеlеktranama, hidroеlеktranama i еlеktranama kojе koristе obnovljivе izvorе еnеrgijе. U sеktoru naftе, planirana jе izgradnja novih skadišnih kapacitеta u cilju formiranja obavеznih rеzеrvi naftе i naftnih dеrivata. U gasnom sеktoru, prioritеt jе optimalno iskorišćеnjе novih pravaca snabdеvanja ovim еnеrgеntom, nakon izgradnjе gasovoda “Južni tok” i intеrkonеkcijе ka Bugarskoj.

Prеdstavljanju stratеgijе u Klubu poslanika u Bеogradu prisustvovali su prеdstavnici javnih prеduzеća (EPS, EMS, Srbijagas, Transnaftе), Agеncijе za еnеrgеtiku, kao i prеdstavnici stručnе javnosti, koji su prvi imali priliku da iznеsu komеntarе i primеdbе na dokumеnt koji ćе u javnoj raspravi biti do 11. oktobra 2013. godinе.

U skladu sa Zakonom o еnеrgеtici, nakon usvajanja stratеgijе, bićе priprеmljеn program ostvarivanja stratеgijе kojim ćе sе dеtaljno utvrditi uslovi, način, dinamika i mеrе za ostvarivanjе Stratеgijе.

Narеdna javna rasprava o Nacrtu stratеgijе razvoja еnеrgеtikе Rеpublikе Srbijе do 2025. godinе sa projеkcijama do 2030. godinе održaćе sе u Novom sadu, 6. sеptеmbra, u Gradskoj upravi u Novom Sadu, od 11 do 14 časova.

Tekst preuzet u celosti sa sajta Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Malo je poznato da je prvi hibridni automobil nastao još davne 1901. godine, zvao se Lohner-Porsche Mixte Hybrid i konstruisao ga je Ferdinand Porsche. Automobil nije ušao u serijsku proizvodnju, ali je dao osnove hibridnoj tehnologiji. Prvi hibridni automobil na benzin i elektro pogon je postao dostupan široj populaciji 1997. godine, kada je Toyota izbacila na tržište svoj prvi hibridni auto-Prius. Danas su se mnogi proizvođači uključili u trku hibrnidnih automobila, pa daju različita viđenja ovog problema. Peugeot je izneo svoje rešenje hibridnog pogona u vidu Hybrid Air tehnologije.

Peugeot Hybrid Air
slika [© PSA]

Glavni nedostatak hibridne tehnologije predstavlja skladištenje rekuperirane energije. Koriste se najčešće baterije (akumulatori) koji imaju tri nedostatka-skupi su za proizvodnjui, imaju ograničen vek trajanja i veliku težinu, pa dodatno povećavaju ukupnu masu automobila.

Peugeot Hybrid Air
slika [© PSA]

Peugeot je izneo svoje rešenje ovih problema. Energija koja se vraća kroz kočenje, može se skladištiti u vidu komprimovanog vazduha i posle se ponovo koristiti kada ima potrebe za to.

Kako radi sistem Hybrid Air?

Kada automobil krstari konstantnom brzinom, koristi se motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pošto je pri konstantnim brzinama potrošnja najniža.

Kada automobil koči, kinetička energija koja se pri tom oslobađa, koristi se za komprimovanje vazduha u velikoj skladišnoj posudi.

Kada automobil naglo ubrzava ili se kreće na brdovitom putu, koristi se kombinovana energija iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem i komprimovanog vazduha.

Boca sa komprimovanim vazduhom je obojena plavo
slika [© PSA]]

Koje su prednosti ovakvog sistema?

Sistem sa komprimovanim vazduhom ne koristi baterije, pa je sa te tačke jeftiniji. Pošto se ne koriste baterije (akumulatori) nema štetnih uticaja na životnu sredinu posle kraja njihovog životnog ciklusa, niti ima potrebe za upotrebom Litijuma čiji su rudnici poznati po svom lošem uticaju na okolinu.

Očekuje se i niža cena od standardnih hibridnih modela koji su trenutno na tržištu, pošto se koriste već postojeće tehnologije, što, ujedno, znači i niže cene održavanja.

Standardne prednosti hibridnog sistema su već poznate, to se prvenstveno odnosi na smanjenje potrošnje goriva, posebno u urbanoj vožnji. Testirana potrošnja na automobilu Peugeot 2008 se kretala od 2,9 l/100 km. Smanjenje emisije ugljen-dioksida je takođe jedan od benefita.

Ovakve vesti su više nego dobro došle, prvenstveno zbog nestabilnosti na tržištu naftnih derivata i njihovom konstantnom skoku cena. Većina zemalja EU pospešuje prodaju hibridnih automobila, prvenstveno u vidu poreskih olakšica, slobodnih pristupa gradskim centrima ili, čak, učešćem u ceni pri kupovini novog automobila. Srbija još uvek kaska za svim tim. Postojalo je, u nekom vremenskom periodu, subvencionisanje automobila koji emituju do 100g ugljen-dioksida, ali već duži period vremena nema para u tom fondu. Postavlja se pitanje koliko se isplati kupovina hibridnog automobila u našoj zemlji, gde uvek postoji jeftinija alternativa vožnje na TNG.

Tekst u saradnji sa sajtovima psa-peugeot-citroen.com i vijesti.me.

Pobednik Solarnog Dekatlona u Kini ove godine je Univerzitet Wollongong iz Australije. Njihov projekat rekonstrukcije tradicionalne australijske kuće im je doneo prvo mesto na ovom takmičenju u upotrebi savremenih rešenja u energetskoj efikasnost i obnovljivim izvorima energije.

Rekonstruisana kuća je sada energetski efikasna
slika [© illawarraflame.com.au]

Ideja ovog projekta je bila da se stare tradicionalne "fibro" kuće u Australiji ne moraju rušiti, već se renoviranjem, može postići povećanje energetske efikasnosti. Illawarra Flame, kako se zove ovaj projekat, predstavlja ulazak u kuće "nulte energije", odn. kuće koje na godišnjem nivou proizvedu više energije nego što se u njima potroši. Proizvodnja energije se obavlja uz pomoć solarnih kolektora na krovu ukupne snage 9,4 kW. Upotrebljena je vrhunska izolacija za maksimalnu uštedu energije u objektu. Objekat je, takođe, hermetički izolovan, kako se toplota ne bi gubila kroz nekontrolisanu ventilaciju.

Transformacija stare u novu kuću
slika [© illawarraflame.com.au]

Osim sistema za grejanje i klimatizaciju, kuća je opremljena sistemom za sakupljanje kišnice. Prirodnim putem, uz pomoć šljunka i peska, se od kišnice stvara tehnička voda koja se može naknadno koristiti u kući. Obavezni detalj kod ovakvih renoviranja je, svakako, ugradnja solarnih kolektora za prirpemu potrošne tople vode.

Dodaci koji čine kuću energetski efikasnom
slika [© illawarraflame.com.au]

Brigu o uređajima o kući vode automatski sistemi, kuća je opremljena LED svetlima. BMS (Building Management System eng. sistem upravljanja kućom) se brine o svim uređajima, čak i gasi uređaje iz stand-by režima rada, kako ne bi trošili energiju ukoliko nema ljudi u kući.

Sistem kontrole u kući
slika [© illawarraflame.com.au]

Prozori su projektovani tako da u zimskom periodu obezbeđuju maksimalni prodor toplote unutar objekta. Na ovaj način se postiže pasivno grejanje kuće. Detalji enterijera su prikazani na narednim slikama.

Detalj enterijera - dnevni boravak
slika [© illawarraflame.com.au]

Detalj enterijera - spavaća soba
slika [© illawarraflame.com.au]

Detalj enterijera - trpezarija
slika [© illawarraflame.com.au]

Detalj eksterijera - terasa sa malom vetrikalnom baštom
slika [© illawarraflame.com.au]

Tekst u saradnji sa sajtom illawarraflame.com.au. Slike preuzete sa sajta slika illawarraflame.com.au.

Pod energetskom efikasnošću se ne misli samo na dodavanje izolacije na objektima ili zamenu stare stolarije, već i zamena starih kućnih uređaja novim, energetski efikasnim. Primera radi, stari frižideri su trošili i tri puta više električne energije.

Ilustracija novog uređaja
slika [link]

Naredni grafik pokazuje poređenje potrošnje električne energije starog i novog frižidera.

Stari frižider plavi grafik, novi frižider crveni grafikslika [link]

Ovo je dobar primer kako se zamenom uređaja može uštedeti energija. Sa grafika se vidi da je stari frižider mnogo veći potrošač električne energije i da mu je potreban duži vremenski period da bi postigao zadatu temperaturu. Prosečno dnevno vreme rada starog frižidera sa ovog grafika je oko 12h. Pik potrošnje električne energije je na oko 140 W. Uzimajući ovo u obzir, godišnja potrošnja starog frižidera bi se kretala oko 620 kWh.

Novi frižider pokazuje drugačiji način rada. Češće cikluse uključivanja i isključivanja i pik potrošnje električne energije na oko 60 W. Godišnja potrošnja električne energije novog frižidera bi se kretala oko 170 kWh.

Razlika godišnje potrošnje je oko 450 kWh, odnovno oko 3.600 dinara (za prosečnu cenu električne energije je uzeta prosečna cena od 8 din/kWh, koja uljučuje sve pretplate i dodatne troškove).

Prosečna cena novog frižidera energetske klase A, se kreće oko 22.000 din (mogu se naći i jeftiniji uređaji, manje poznatih brendova). Što pokazuje da se investicija kupovine novog frižidera može povratiti i za manje od 6 godina, kroz uštedu električne energije. Ovo sve važi ukoliko električna energije ne poskupi u narednom periodu, što će se više nego sigurno dogoditi. Onda će period otplate novog frižidera biti i manji od 5 godina.

Primer zamene novog frižidera je samo jedan primer kako se pametnim ulaganjem može postići dvostruka korist:

imate nov uređaj u kući
otplatićete ga kroz uštedu električne energije i uštedeti sebi novac.

Detaljan tekst o tome kako izabrati dobar uređaj možete pročitati ovde. Pored potrošnje električne energije, potrebno je povesti posebno računa o potrošnji vode (kod, npr. mašina za pranje veša, mašina za pranje posuđa). Cena vode zavisi od opštine u kojoj živite (u Novom Sadu je, npr. 87 din po kubnom metru potrošnje). Ovo istro treba uzeti u obzir kada se bira novi uređaj a informacije o potrošnji vode možete pročitati na energetskoj nalepnici uređaja.

Tekst u saradnji sa sajtom flukso.net.

Bojan iz Pančeva je pitao da li je dozvoljeno u Srbiji praviti/kupovati solarne panele i vetro-turbine i kako priključiti kuću na obnovljive izvore energije?

Fotonaponski paneli na krovu objekta
slika [sxc.hu]

Pod solarnom energijom podrazumevamo upotrebu sunčevog zračenja za proizvodnju potrošne tople vode ili proizvodnju električne energije, što sam već pisao u ovom tekstu. Energija vetra je detaljno obrađena u ovom tekstu.

Bojane, Vaše pitanje je jako složeno, i pokušaću da odgovorim što jednostavnije. Vi ste pitali, u stvari, dve različite stvari.

Da li možete da pravite/kupujete solarne panele i vetro-turbine?
Kako to posle uključiti u kućnu instalaciju?

Slobodno možete da napravite sami svoj solarni panel za zagrevanje potrošne tople vode, možete i da ga kupite i postavite na krov kuće ili negde u dvorištu, u zavisnosti od mogućnosti i stanja na terenu. Kako ćete kasnije izvesti instalaciju, to zavisi najviše od sredstava sa kojima raspolažete. Možete napraviti posebnu instalaciju za toplu vodu ili, uz pomoć automatike, da priključite sve u postojeći vodovodni sistem u kući. Ova druga opcija malo više košta ali daje veći komfor pri korišćenju. Većina proizvođača, koji su zastupljeni na našem tržištu, nude već gotove sisteme.

Solarne panele za proizvodnju električne energije možete kupiti, to Vam niko ne brani. Ako želite da sve to postavite i priključite na instalaciju Vaše kuće, ni to ne bi trebalo da bude problem (već ste rekli da imate postavljenu instalaciju). Problem postoji ako Vi budete želeli da prodajete električnu energiju EPSu. Na papiru, Vi možete to da uradite. Prvo morate steći status povlašćenog proizvođača električne energije i potpisati ugovor sa EPSom kako bi njima prodaval električnu energiju. Na terenu, to sasvim drugačije izgleda. Ne želeći da zalazim u razloge ovakve situacije, mogu Vam samo preporučiti da se ne petljate u sve to ako nemate nekog ko bi mogao da Vam pomogne da to "izgurate" do kraja.

Iz iskustva znam da su ljudi koji su kretali u ceo projekat fotonaponskih panela, dobijali uglavnom odgovor "Nema tehničkih mogućnosti" pa su zato i odustajali.

Sa druge strane, da stvarno nema tehničkih mogućnosti, mogu i ja da Vam potvrdim. Pošto naš elektroenergetski sistem još uvek ne može da priključi male proizvođače električne energije koji nemaju konstantnu proizvodnju (solarni panel proizvodi električnu energiju kada ima sunca, kada ga nema, onda je ne proizvodi, što stvara oscilacije u mreži gde je priključen).

Mogu Vam preporučiti da postavite solarni panel, uz neki manji sistem skladištenja energije, za svoje lične potrebe. Da to sve napravite kao posebnu celinu u svojoj kući i tu priključiti 1-2 mala potrošača (zavisi od instalisane energije fotonaponskih panela).

Vetroturbina je već malo kompleksniji problem. Najveći problem je njena veličina i efekti koji nastaju prilikom njenog rada (mislim na huk vetra i tzv. "disko efekat" koji stvara kada baca senku na obližnje kuće). Ovo kažem pošto ne verujem da bi komšije bile oduševljene idejom da im se u blizini vrti velika vetrenjača.

Mali vetrogenerator možete postaviti na krovu kuće i opet, uz neki manji sistem skladištenja, koristiti ga za svoje potrebe. Možete i da ga spojite sa fotonaponskim sistemom i da oba izvora skladištite na jednom mestu.

Dalje informacije Vam može dati neko ko se bavi ovim poslovima. Ja Vas mogu uputiti na sajt Agencija za energetiku Republike Srbije, pa se tamo detaljno informišite ili pitajte.

Podzakonska akta koja se tiču obnovljivih izvora energije i sticanja statusa povlašćenih proizvođača, možete naći na ovom linku.

Srdačan pozdrav,

Pavić Nikola

MSc Energetskog menadžmenta

Prve objekte koji odgovaraju današnjem pojmu pasivna kuća možemo naći u južnoj Kini. Tradiocionalne kineske kuće nisu imale potrebu za grejanjem odnosno hlađenjem. Pasivne kuće su se oduvek ovde gradile, iako se nisu nazivale takvim stručnim nazivom. Bo Adamson je prvi koji je registrovao tradicionalne kineske kuće kao pasivne kuće.

Tradicionalna kineska kuća
slika [sxc.hu]

Na drugom kraju sveta, u srednjem veku (XVII i XVIII vek), islanđani su počeli da grade kuće od treseta, usled nestašice drveta. Ove kuće se mogu smatrati pasivnim kućama, iako su imale probleme sa prozorima i lošom ventilacijom.

Srednjevekovne islandske kuće od tresetaslika [link]

Prva kuća koja je građena da bi ispunila zahtev smanjene potrebe za energijom je DTH "nula energije" kuća. Kuću je projektovao prof. Vagn Korsgaard 1973. godine u Kopenhagenu. Posle mnogo istraživanja, sproveden je projekat "nula energije" kuće, koja i danas postoji. Tehnologija solarnih kolektora je zastarela i nije više ispravna, pa se kuća sada smatra niskoenergetskom. Sve ostale tehnologije koje su u nju ugrađene su još uvek ispravne i u funkciji su. Ovaj projekat je postavio neka od osnovnih pravila kada je formiran Passivhaus standard.

DTH kuća "nula energije" u Kopenhagenuslika [link]

Niz eksperimentalnih projekata u Nemačkoj, koje su vodili H. Hörster i B. Steinmüller u oblasti visokoefikasnih zgrada je doveo do projekta Philips eksperimentalne kuće. Kuća je imala visokoizolacione materijale i aktivnu solarnu tehnologiju i koristila se u eksperimentalne svrhe.

Philips eksperimentalna kućaslika [link]

William A. Shurcliff je u SAD je objavio dosta radova na temu super-izolovanih stambenih objekata koji su građeni tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Njegov rad je takođe doprineo formiranju Passivhaus standarda.

Veliki poznavalac obnovljivih izvora energije iz SAD, Amory Lovins, je izgradio solarnu pasivnu kuću sa ekstremno jakom izolacijom u Koloradu, na nadmorskoj visini od 2164 m. Kuća ima zimsku baštu u kojoj raste tropska vegetacija. Tokom Međunarodne konferencije o pasivnim kućama 2011. godine, ova kuća je dobila nagradu kao pionirski poduhvat.

Solarna pasivna kuća u Koloradu
slika [link]

Pokušaj da napravi "nula energije" kuću je imao i Erhard Wiers-Keiser sa organizacijom koja se bavila istraživanjima o niskoenergetskim kućama. Kuća je izgrađena blizu Hanovera. Na žalost, objekat nikad nije uspeo da ostvari projekovane rezultate, zbog loše hermetičke izolovanosti i problema sa aktivnom solarnom energijom koja je ugrađena. Mnogi članovi Passivhaus istraživačkog tima su bili uključeni u izradi ovog objekta.

Pokušaj izgradnje kuće "nula energije" blizu Hanoveraslika [link]

Prva kuća izgrađena po Passivhaus standardu

Bilo je još značajnih projekata koji su prethodili Passivhaus standardu. Posle puno istraživanja, prikupljanja iskustava iz svih prethodnih projekata širom sveta, tim naučnika iz Projekta istraživanja i pripremanja pasivne kuće je izradio nove komponente: izolovane prozorske okvire, smanjene toplotne mostove i ventilaciju koja prati stanje CO₂unutar objekta. Tokom 1990/91. po projektu tima Bott/Ridder/Westermeyer, napravljena je četvoro-porodična zgrada u Darmstadt-Kranichstein. Ovaj objekat se smatra prvom pasivnom kućom koja je i danas je naseljena.

Prva pasivna kuća izgrađena u Darmštatuslika [link]

Tekst - izvod iz diplomskog-master rada. Rezultate analize možete pogledati na ovom linku. Korišćen materijal sa sajta passipedia.passiv.de/passipedia_en/.

Subscribe to: Posts ( Atom )

Nacrt stratеgijе razvoja еnеrgеtikе Rеpublikе Srbijе

Rok za redovno plaćanje struje produžen

Najveći zeleni zid u Londonu

Male prenosne Hermit kuće

Kuća od starih transportnih kontejnera

Renovirana kuća ispunjava Passivhaus standard

Najveća fotonaponska elektrana na krovu

Koncept hibridnog automobila na vazduh

Kuća u Teksasu sa LEED Platinum sertifikatom

Rekonstruisana tradicionalna australijska kuća

Zamena starih uređaja

Studentski dom od transportnih kontejnera

Photoflow-sakupljač kišnice i solarni panel

Hyperloop - superbrzi solarni voz

Bojan iz Pančeva je pitao o solarnim panelima i vetrogeneratoru

Pasivne kuće kroz istoriju