Morska voda hladi Centar za podatke u Stokholmu
Centar za obradu podataka Interxion u Švedskoj je instalirao sistem za hlađenje servera pomoću hladne morske vode iz Baltičkog mora, time štedeći oko milion dolara godišnje. Sistem je pušten u rad januara 2009. godine i bio je među prvim sistemima hlađenja ovakvog tipa u svetu. Osim ovakvog vida ušteda, ovaj objekat koristi 100% energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Tradicionalno se, za hlađenje velikih servera, koristili čileri, neke kompanije prelaze na hlađenje spoljašnjim vazduhom ili evaporacijom, kao jeftinijim alternativama. Interxion se odlučio za hlađenje morskom vodom, pošto je već postojala infrastruktura cevi ispod objekta.
Sistem radi tako što morska voda temperature 6 °C, prolazi kroz prvi stepen sistema, gde se zagreva na 12 °C. Potom se voda pumpa do narednog mesta gde se koristi i poveća joj se temperatura na 18 °C i, konačno, na trećem mestu gde se koristi, poveća joj se temperatura na 24 °C. Ovako zagrejana voda se posle koristi u toplotnim pumpama, za zagrevanje kancelarija.
Troškovi koje donosi ovakav sistem su ekvivalentni $0,03 po kWh, po rečima Lex Coora, glavnog inženjera u Interxionu. Međutim, korišćenje morske vode za hlađenje servera nije tako neuobičajeno. Morska voda se već koristi za hlađenje Google servera u Finskoj, ali Interxion je prvi koji je uveo višestepeno hlađenje, gde se morska voda kaskadno koristi za hlađenje više servera. Otpadna toplota koja se dobija ovim procesom, se koristi za toplotne pumpe koje zagrevaju kancelarije.
Pre instaliranja ovog sistema hlađenja, Interxion je za hlađenje 1 megavata IT opreme, plaćao oko 2,6 miliona dolara. Sada, za hlađenje 5,5 megavata IT opreme, plaća se oko 5,4 miliona dolara.
Tekst u saradnji sa sajtom networkworld.com.
 |
| Stocholm slika [link] |
Tradicionalno se, za hlađenje velikih servera, koristili čileri, neke kompanije prelaze na hlađenje spoljašnjim vazduhom ili evaporacijom, kao jeftinijim alternativama. Interxion se odlučio za hlađenje morskom vodom, pošto je već postojala infrastruktura cevi ispod objekta.
Sistem radi tako što morska voda temperature 6 °C, prolazi kroz prvi stepen sistema, gde se zagreva na 12 °C. Potom se voda pumpa do narednog mesta gde se koristi i poveća joj se temperatura na 18 °C i, konačno, na trećem mestu gde se koristi, poveća joj se temperatura na 24 °C. Ovako zagrejana voda se posle koristi u toplotnim pumpama, za zagrevanje kancelarija.
Troškovi koje donosi ovakav sistem su ekvivalentni $0,03 po kWh, po rečima Lex Coora, glavnog inženjera u Interxionu. Međutim, korišćenje morske vode za hlađenje servera nije tako neuobičajeno. Morska voda se već koristi za hlađenje Google servera u Finskoj, ali Interxion je prvi koji je uveo višestepeno hlađenje, gde se morska voda kaskadno koristi za hlađenje više servera. Otpadna toplota koja se dobija ovim procesom, se koristi za toplotne pumpe koje zagrevaju kancelarije.
Pre instaliranja ovog sistema hlađenja, Interxion je za hlađenje 1 megavata IT opreme, plaćao oko 2,6 miliona dolara. Sada, za hlađenje 5,5 megavata IT opreme, plaća se oko 5,4 miliona dolara.
Tekst u saradnji sa sajtom networkworld.com.
CONVERSATION