Postalo je sve jasnije da pitanje "Da li će poskupeti energija", trebamo zameniti pitanjem - "Koliko će poskupeti energija u narednom periodu?" Promene na tržištu energenata, osim što od država zahtevaju snalažljivost, zahtevaju i na mikro nivou određene promene. Ove promene su uočljive i prate trendove rasta cena energije. Nekada je bilo moderno imati puno električnih uređaja i nije bio bitan izbor energenta za grejanje u toku zime, danas se koriste više pasivni načini grejanja prostora. Da li smo kao čovečanstvo, iako tehnološki naprednije, počeli da koristimo stare metode, koje su odavno već poznate?
 |
| Ilustracija iskorišćenja energije nekad i sad |
Pitanja koja su gore postavljena imaju jednostavan odgovor - cena energije raste, a sa porastom cene energije, ulaže se u energetsku efikasnost. Najbolji primer drastičnih promena u energetskim navikama se vidi na gradnji.
Tradicionalno, u Srbiji se koristilo drvo kao ogrev, kuće su se gradile od naboja (tugle) sa slamom kao izolacijom. Drvo se koristilo za izradu stolarije, najčešće dvostrukih prozora. Ovaj sistem gradnje, iako izgleda zastareo, vrlo je energetski efikasan.
 |
Tradicionalna srpska kuća u Sjenici
slika [link] |
Kako je napredovala industrijalizacija, više se ljudi doseljavalo u gradove, pa je nastala potreba za brzom i jeftinom gradnjom. Istovremeno, do prve naftne krize, 1973. god. energija se smatrala jeftinom i lako dostupnom. Oscilacije koje su nastale tada su ukazale na očigledan problem - energetsku zavisnost država i politiku u energiji. Iako su dve energetske krize potresle svetsko tržište energenata, veće posledice se nisu osetile, potrošnja energije je kontinualno rasla paralelno sa industrijalizacijom. Stambeni prostor je prošao transformaciju od spavaonice do savremenog doma, sa puno električnih uređaja koji dodatno povećavaju komfor. I dalje ne smemo zaboraviti da je masovnost izgradnje i relativno niska cena energenata, ostavljala svoj uticaj na objekte izgrađene u tom periodu. Objekti su imali malo ili ni malo izolacije. Za zagrevanje se često koristilo lož ulje, prirodni gas pa čak i električna energija. Slabijom izolacijom je porasla potreba i za hlađenjem prostora.
Prilikom projektovanja zgrada u Srbiji do 1967. godine koristio se nemački standard DIN 4701 (standard datira iz 1947. god.) koji je garantovao toplotni komfor unutar prostora, bez velikog osvrta na potrošnju energije. Ovaj standard je u nekim slučajevima korišćen i do 1990. god. kod nas.
 |
Primer zgrada u Novom Sadu građenih montažnim elementima
(slaba izolacija kod ovakvih zgrada je razlog velikih gubitaka energije)
slika [link] |
Danas, sa ovim cenama energenata, stalnim krizama i skokovima cena nafte, svaki kilovat-sat, svaka kalorija koja se utroši, ne sme biti bačena. Ovo uslovljava nove trendove u gradnji, ovde je reč nove uslovno rečena. Arhitektura se okreće ka energetski efikasnim objektima i u toj potražnji nalazi primere iz prošlosti u materijalima, orjentaciji objekata itd. Primer kuće od slame izgrađene u Švajcarskoj je najbolja ilustracija koliko se, da bi išli napred, moramo vratiti unazad na stvari koje su bile dobre i proverena rešenja. Takođe, sve više se okreće ka pasivnoj gradnji, gde se sunčeva svetlost koristi za zagrevanje objekata pasivno, kroz velike otvore na južnoj strani.
 |
| Primer pasivnog grejanja prostora |
Spoj savremene tehnologije i tradicionalnih materijala i primera iz prošlosti daju nove načine kako dostići visoku energetsku efikasnost prilikom izgradnje objekata. Najveći uticaj na ovakvu promenu je imala cena energije, koja će neprestano rasti, dokle god se ne nađu neki alternativni i održivi izvori, dostupniji svima.
