Plaćanje grejanja po utrošku 1. deo
Poslednjih nekoliko godina nailazimo na sve učestaliju temu oko naplate utroška toplotne energije u zavisnosti od potrošnje, za razliku od dosadašnjeg računanja koje se zasnivalo na kvadraturi prostora koji se zagreva. Dakle, koje su prednosti i koji su nedostaci ovakvog sistema proračuna i da li će biti razlike u računima u odnosu na dosadašnju praksu?
 |
| Termoregulacioni ventil slika [link] |
Sistem naplate po utrošku se odnosi na korisnike daljinskog grejanja (tzv. "centralnog grejanja") koji su priključeni na neku od gradskih toplana u Srbiji. Kako bi se objasnila ova, poprilično komplikovana, situacija oko naplate, prvo se mora razumeti na šta se troši novac koji se prikuplja naplatom toplotne energije. Logično, najveći deo novca se odliva na nabavku energenata i zaostalih dugovanja oko energenata. Ostatkom se izmiruju tekući troškovi redovnog i havarijskog održavanja, troškovi plata zaposlenih itd.
Situacija oko naplate toplotne energije nije trenutno zavidna. Toplane u Srbiji, u velikoj većini, kasne sa otplatom energenata i, po nekom nepisanom pravilu, pred svaku grejnu sezonu se dovodi u pitanje početak rada. Ovakvu situaciju bi, donekle, mogla da reši promena načina obračuna potrošnje. Dosadašnji sistem je podrazumevao naplatu neke fiksne cene po m2 grejne površine. Ovakva naplata se vrši tokom cele godine. Prelazak na sistem proračuna po utrošku bi značio sledeće promene:
- ugradnju termoregulacionih ventila na svakom radijatoru,
- ugradnju jednog ili više kalorimetara po stambenoj jedinici (u zavisnosti od načina izvođenja grejanja),
- dodatna ulaganja ukoliko sistem zahteva.
Trošak ugradnje ovih uređaja bi pao na teret vlasnika stanova, barem po dosadašnjim predlozima koji su se mogli čuti u medijima. Potrošnja toplotne energije bi se čitala na kalorimetrima i na osnovu toga bi se proračunavala visina računa.
CONVERSATION