Archive for May 2013

Home Archive for May 2013

Tehnologija zelenih krovova ne predstavlja ništa novo. Stare zgrade na severu Evrope su građene sa ovakvim krovovima još pre više od jednog veka (na narednoj slici je predstavljena srednjevekovna kuća sa Islanda). Prednosti su višestruke, a danas se rezvojem tehnologije, može napraviti jednostavan zeleni krov ili složeni ekosistem na krovu objekta, u zavisnosti od raspoloživih sredstava i namene objekta. Zeleni krovovi mogu, pored termalne zaštite, da ulepšaju izgled objekta.

Srednjevekovne kuće na Islandu sa zelenim krovovima
slika [link]

Zeleni krovovi su jedna od mogućnosti ulaganja u energetsku efikasnost objekata. Raniji tekst o gubicima energije je opisao gde se sve gubi energija u kući, pa ulaganje u izolaciju krova u vidu zelenog krova može da se isplati.

Zeleni krovovi, u odnosu na tipove biljaka koji se na njemu sade, se mogu podeliti na:

ekstenzivne,
poluintenzivne,
intenzivne.

Neki autori zelene krovove dele na dve vrste i time izostavljaju poluintenzivne, međutim, smatram da podela na tri vrste detaljnija i sveobuhvatnija.

Ekstenzivni krovovi

Ovakav tip zelenog krova podrazumeva biljno rastinje od 5-20 cm visine, gde dubina zemljišta ne prelazi 10-tak cm. Biljke koje se koriste u ovom tipu krovova su otpornije na sunce, sušu i ekstremne vremenske prilike. Nije potrebno posebno održavanje krova, već je dovoljna provera stanja biljaka jednom u sezoni. Đubrenje i uklanjanje korova je potrebno raditi u zavisnosti od klimatskih uslova i tipa zemljišta kojim je krov pokriven.

Dodatno opterećenje krovne konstrukcije kod ekstenzivnog zelenog krova je oko 50 kg/m², mada može ići i do 80 kg/m² ukoliko je zemlja natopljena vodom i bilje je gušće zasađeno i jačeg je korena. Tipičan primer ovakvog krova je krov u Francuskoj prikazan na narednoj slici.

Zeleni krov u Francuskoj (Vendée Historial)
slika [link]

Poluintenzivni krovovi

Kod poluintenzivnih krovova, visina rastinaj može ići i do pola metra. Dubina zemlje koja se ostavlja za rast biljaka može biti i 20 cm. Biljke koje se sade mogu biti i sezonske i višegodišnje, zavisno od namene krova. Zahteva češće održavanje, đubrenje i čišćenje od korova.

Dodatno opterećenje krovne konstrukcije kod poluintenzivnog krova iznosi oko 200 - 250 kg/m², zavisno od dubine korena, vrste biljaka i natopljenosti zemlje. Ovakav tip krova je krov kompanije Mountain Equipment Coop u Kanadi prikazan na narednoj slici.

Zeleni krov u Kanadi
slika [link]

Intenzivni krovovi

Krov je, u ovom slučaju, skoro identičan prirodnom staništu biljaka na zemlji. Rastinje može biti do 4 m visine, dubina sloja zemlje je oko 50 cm. Ovakvi krovovi najčešće, osim energetske efikasnosti, imaju i druge namene (opremeljeni su klupama, šetalištem itd.).

Dodatno opterećenje koje inzenzivni krov donosi zgradi je oko 400 kg/m², zavisno od tipa biljaka i natopljenosti zemlje vodom. Tipično za ovakve krovove je da budu jako malih nagiba (od 1° i 5°), dok je za veće nagibe potrebno dodatno urediti krovnu konstrukciju.

Krov Mariot hotela u Kanadi
slika [link]

Ovde možete pročitati o konstrukciji zelenih krovova.

Prethodni tekstovi o ovom sistemu i njegovim prednostima i manama su prikazali da se promena naplate ne može održati "preko noći", već da su potrebne detaljnije analize, sinhronizacija svih nivoa države, veće uključivanje lokalne samouprave i, naravno, edukacija stanovništva o prednostima ulaganja u energetsku efikasnost.

Rekonstruisana fasada solitera sa ugrađenom toplotnom izolacijom u Šapcu
slika [link]

Veliki broj zgrada, van većih gradova u Srbiji, je uglavnom star po više decenija. Grejanje u takvim zgradama je uvođeno ili naknadno posle useljavanja stanara ili tokom same izgradnje. Stari sistemi su podrazumevali da cevi prolaze kroz stanove u istoj vertikali i da se na njih priključuju individualni radijatori. Proračun prilikom projektovanja se vršio po stambenoj jedinici i posle zbnirni na nivou cele zgrade. Problem kod obračuna toplotne energije po utrošku je u tome što može da se desi da su prve komšije odsutne duže vreme, ili da je ispod stana podrum, pa će se tu gubiti energija kroz zajedničke zidove, podove i tavanicu, pošto te prostorije neće biti grejane i ne postoji izolacija između njih. Ovako bi se u neravnopravan položaj postavili vlasnici stanova u prizemljima (u zgradama gde ima podruma) i onih u potkrovljima, posebno kod zgrada sa ravnim krovom bez izolacije. Dok bi se svako mogao naći u situaciji da, kroz zajednički zid sa komšijom, greje i njegov stan, ukoliko komšije već duže vreme nema, a isključio je grejanje pre odlaska. Neko bi rekao da je rešenje da se svaka stambena jedinica posebno izoluje, ali se tu odmah postavlja pitanje - ko bi dozvolio da mu se smanjuje površina stana kako bi se zapelio stiropor na zajednički zid sa susednim stanom?

Moje lično mišljenje je da bi najbolje rešenje bilo da se kalorimetri ugrađuju za celu zgradu, pa da se onda račun deli na korisnu kvadraturu svih stambenih jedinica i time se dobije učešće svakog stana pojedinačno u ukupnom računu. Ovim bi svako bio motivisan da, kada napušta stan na duže vreme, ugasi grejanje, a time ne bi direktno ugrozio svog prvog komšiju. Povrh svega, skupštine stanara zgrada u kojima bi se ovako računala energija bi bile motivisane da ulažu u izolaciju svojih zgrada, zamenu zastarele stolarije itd.

Vreme će pokazati da li se neke stvari bitnije menjaju i kako će nadležni rešiti ove potencijalne probleme. Suština ovakvih promena je da svi imamo dobrobiti od njih, kako lokalna zajednica ulepšavanjem fasada, tako i cela država, smanjenjem utroška energetnata i uvozne energetske zavisnosti. Naravno, najveći benefit ovakvih promena će prvi osetiti stanari u zgradama gde su urađene rekonstrukcije, koji bi trebali i da plaćaju manje račune.

Pročitajte sve tekstove na ovu temu: Plaćanje grejanja po utrošku prvi i drugi deo.

Nova studija koju je uradila Nacionalna laboratorija za energiju Severozapadni Pacifik, pokazala je da se na dve lokacije može skladištiti energija vetra. Komprimovani vazduh se skladišti kada ima vetra ili noću, kada je potražnja za energijom generalno manja. Ovakav sistem ima mogućnost prelaska sa režima skladištenja na režim proizvodnje energije u jako kratkom vremenskom intervalu.

Vetrogeneratori

Sistem skladištenja energije je sličan onom opisanom u članku, samo što se u ovom slučaju skladišti vazduh pod pritiskom. Dakle, kada ima viška energije, vazduh se sabija u podzemna geološka skladišta pomoću kompresora. Kada skoči potreba za energijom u sistemu, vazduh se zagreva i prolazi kroz turbine kako bi napravio električnu energiju. Sistem ima karakter reverzibilnih elektrana sa mogućnošću regeneracije do 80% energije.

Ovakve elektrane već postoje, jedna se nalazi u Nemačkoj a druga u državi Alabama (u SAD) i koriste za skladištenje veštačke slane pećine. Studija je obuhvatila porozne pećine u Severozapadnom Pacifiku kao skladište energije. Otkrivene su dve lokacije na kojima se može skladištiti energija. Prva, koja se zove Kolumbijska brda se nalazi u Oregonu. Na ovoj lokaciji se može iskoristiti obližnji gasovod, kako bi se zagrevao vazduh prilikom vraćanja na površinu i tako bi se stvaralo dvostruko više energije nego u klasičnoj elektrani na prirodni gas. Druga lokacija, poznata kao Yakima Mineral u Vašingtonu, nema pristup prirodnom gasu, ali se za zagrevanje vazduha prilikom regeneracije energije i za hlađenje vazduha prilikom skladištenja, može koristiti geotermalna energija.

Skladištenje energije još uvek predstavlja veliki izazov, pa se ovakve metode mogu isplatiti na duži period, posebno zato što se energija može skladištiti kada je ima u višku (noću recimo) a može se i kombinovati sa drugim obnovljivim izvorima energije - u proleće kada su jači vodotokovi, opterećenje mogu preuzeti hidroelektrane, a višak energije tako generisan se može koristiti za skladištenje vazduha, koji bi se kasnije mogao koristiti kada za to nastane potreba.

Tekst u saradnji sa sajtom Inhabitat.com

Obezbeđena su sredstva za izgradnju socijalnih kuća, koje će biti izgrađene u duhu tradicionalne srpske arhitekture. Te kuće biće energetski efikasne, najavljuje Udruženje Srpska kuća, koje se predstavilo na sajmu građevine. Cena izgradnje biće oko 300 evra po kvadratu, a gradiće ih domaće firme.

Projekti socijalne stanogradnje za koje su obezbeđena sredstva, biće izgrađeni u duhu tradicionalne srpske arhitekture. Kako najavljuje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, takvi projekti biće dostupni svima koji žele da grade poštujući tradiciju.

Tradicionalna srpska kuća
slika [© vestinet.rs]

Na Sajmu građevinarstva predstavilo se i nacionalno udruženje Srpske kuće. Uz primenu iskustava narodnog graditeljstva u savremenom projektovanju, planovi za moravsku, brdsku, planinsku ili vojvođansku kuću, dobijaće se u skladu sa podnebljem gde se gradi. Slavoljub Zakić iz Nacionalnog udruženja Srpske kuće kaže da će kuće u od samog starta energetski efikasne. "Naši stari nisu znali za pojam energetske efikasnosti od izbora lokacije, od materijala koji je bio na samoj lokaciji, znali da odaberu energetski efikasne materijale - to su prirodni materijali - drvo, kamen, cigla, crep", kaže Zakić.

Cena izgradnje biće oko 300 evra po kvadratu, a gradiće ih domaće firme. Do sada se Ministarstvu građevine prijavilo oko hiljadu i po ljudi koji žele da grade sledeći iskustva narodnog graditeljstva.

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić kaže da će podržati finansiranje projektne dokumentacije.

"Dali smo sredstva opštinama koje su našle lokacije da grade srpsku kuću i mnoge opštine su se prijavile da podrže izgradnju srpske kuće i svi su oduševljeni da će biti prvenstveno domaći materijali", kaže Ilić.

I proizvođači montažnih kuća sve više se opredeljuju za tradiciju kao uzor.

Nebojša Janković iz firme "Steko montažne kuće" kaže da su se ove godine odlučili za srpsku arhitekturu, tačnije arhitekturu centralne Srbije.

"Smatramo da je vreme da se vratimo onim našim pravim vrednostima bar vizuelno, a što se tiče kvaliteta koristili smo najnovije tehnonologije u samoj gradnji i najnovije i najkvalitetnije materijale", kaže Janković.

U akciji Ministarstva građevine, pre oko 15 godina, više od 2.000 idejnih projekata, inspirisanih najboljim rešenjima tradicionalne srpske arhitekture u ravničarskim, brdskim i planinskim područjima, prosleđeno je opštinama i okruzima širom Srbije.

Informacija preuzeta sa sajta www.rts.rs.

Poslednjih desetak godina porasla je potražnja za montažnim kućama i, uopšte, montažnim sistemom gradnje. Ponuda je bogatija nego ikad, mada su principi izgradnje među proizvođačima slični. Iako montažne kuće nisu novina na našem tržištu (na teritoriji ex YU su postojale firme kao što su Krivaja, Marles, Špik itd.), postoje još uvek predrasude vezane za njih. Deo koji će biti obrađen u ovom tekstu se odnosi najviše na energetsku efikasnost montažnih objekata.

Prepoznatljiv tip montažne kuće
slika [link]

Montažna gradnja je doživela pravi bum u Srbiji u poslednjih desetak godina. Najviše zbog pristupačnosti i brzine izgradnje. Stvar koja se kod ovakvog sistema gradnje najšešće zaboravlja je da su to, po pravilu, objekti sa višim stepenom energetske efikasnosti od klasičnih, neizolovanih ili slaboizolovanih, kuća. Iako se već mesecima priča o energetskim pasošima, koji bi trebali da uvedu red u izgradnju i energetsku efikasnost objekata, konačni rezultati će, po mom ličnom mišljenju, izostati. Detaljnije ću pisati o tome u nekom drugom tekstu.

Princip montažne gradnje

Princip montažne gradnje je uveliko uslovljen sistemom kojim se izvodi izgradnja objekta. Montažna gradnja se može generalno podeliti na:

sitnopanelnu (prva slika) i
krupnopanelnu (druga slika).

Sitnopanelni sistem montažne gradnje
slika [link]

Krupnopanelni sistem montažne gradnje
slika [link]

Sitnopanelni sistem je zastupljen u Srbiji. Delovi objekta stižu u modularnim veličinama (najčešće 120 x 260 cm), pa se na licu mesta spajaju i oblikuju spoljašnje i pregradne zidove objekta. Ovakav tip sistema gradnje diktira delom i dimenzije objekta, kao i raspored prostorija unutar njega. Većina proizvođača dozvoljava odstupanja od modularnih veličina, ali se takve kuće posebno projektuju i ugovaraju, za razliku od tipskih objekata, koji su več projektovani u modularnom sistemu. Prednost ovog sistema je relativno laka izgradnja, lakša manipulacija elementima i olakšan pristup samom mestu izgradnje. Nedostaci su vezani najčešće za sam tok izgradnje, neravnomerno montiranje elemenata, problem izolacije objekta od strujanja vazduha zbog zazora itd.

Krupnopanelni sistem je zastupljen u zapadnoj Evropi, a nama najbliži proizvođači su iz Slovenije. Kod ovog sistema, objekat se ređa iz celih zidova, koji se pomoću krana nameštaju na projektovano mesto. Prednost ovog načina gradnje je, očigledna, prvenstveno u brzini montaže. Takođe, pozitivna strana ovakvog sistema je i to što su delovi izjedna pravljeni, pa nema nepravilnih spojeva, zazora. Veliki nedostatak predstavlja pristupačnost mesta izgradnje, zbog potrebnog manevarskog prostora krana, pristupnih saobraćajnica za šleper koji nosi elemente itd.

Izolacija i energetska efikasnost

Glavna prednost montažnih objekata je njihova toplotna izolacija. Proizvođači u Srbiji uglavnom nude slične tipove preseka zidova. Najčešće je ramovska struktura, punjena mineralnom vudnom debljine 10 cm, obostrano obložena osb (ili iveričnim) pločama. Sa spoljašnje strane se radi fasada od stiropora, debljina koje variraju, ali najčešće 5 cm. Ovakav tip igradnje daje ukupnu debljinu izolacije od 15 cm. Tekst, u kome sam već pisao o gubicima energije u objektima, pokazuje koje su prednosti izolacije zidova. Ukoliko uporedimo ovako napravljen zid, i klasičan zid od cigle sa spoljašnjom izolacijom od 5 cm, uštede energije koje se ostvaruju u montažnoj kući su očigledne i mogu ići i preko 50% za kvalitetno izolovane montažne objekte.

Presek spoljašnjeg zida
(fotografija sa Sajma građevinarstva u Beogradu)

Presek pregradnog (unutrašnjeg) zida
(fotografija sa Sajma građevinarstva u Beogradu)

Ukoliko se u otvore kuće ugradi kvalitetnija PVC ili ALU stolarija, toplotne uštede mogu biti još veće. Danas su na tržištu prisutni i šestokomotni profili, sa tri stakla i niskoemisionim premazima vrlo visoke energetske efikasnosti.

Tavanska konstrukcija objekta se, takođe, sastoji od sloja termoizolacije, najčešće debljine 10 cm. Ovim se gubici energije kroz tavanicu i krov smanjuju na razumnu meru. Ugradnjom deblje izolacije, mogli bi se postići i značajniji rezultati.

Vek trajanja

Pitanje veka trajanja je jako diskutabilno. Proizvođači daju garanciju, najčešće, na 10 godina, a neki daju usmenu garanciju na 100 godina na konstrukciju objekta. Garancija na zanatske radove uvek bude ograničena na zakonski minimalni rok od 2 godine. Da li će montažna kuća trajati 100 godina, dobro je pitanje. Kada malo bolje razmislimo, sve što se održava, duže traje. Zidani objekti mogu potrajati i duže od 100 godina, ali su neophodna ulaganja u njih. Mogu i objekti građeni od drveta trajati dugo - tradicionalne srpske nabijače su građene od naboja i drvenih greda, pa još uvek uspešno stoje, iako su neke stare i preko 100 godina. Možda je glavno pitanje ovde, kome uopšte treba objekat koji će ga nadživeti?

Predavanje na temu Visokoenergetski efikasni objetki u sistemu održivog razvoja ("net zero energy house") je održano u regionalnoj kancelariji Inženjerske komore u Novom Sadu u četvrtak, 16. maja. Predavač je bio dipl. inž. Miroslav Simeunović iz Elektroinženjeringa. Predavanje se bavilo sistemima i energetskim bilansom izgrađenog objekta po sistemu "net zero energy".

Multimedijalna sala Regionalne kancelarije u Novom Sadu

Predavanje je održano u Multimedijalnoj sali, regionalne kancelarije Inženjerske komore u Novom Sadu. Prisutni su uglavnom bili iz mašinske, elektroenergetske ili arhitektonske struke. Tema je bila "net zero energy house". Ovaj pojam podrazumeva objekte različitih namena, koji na godišnjem nivou više proizvedu energije nego što potroše ili je taj bilans na nuli - otuda i sam naziv "net zero energy" tj. objekat ukupne nulte energije. Kako bi se to postiglo, najčešće se kombinuju različite tehnologije, obnovljivi izvori energije i sama konstrukcija objekta.

Objekat o kome je bilo reči na predavanju, je proizvodno-poslovni objekat firme Elektrovat iz Čačka, koji je građen po sistemu "net zero energy". Objekat ima 1.550 m2 i sadrži proizvodni pogon i upravnu zgradu, kao i prodajno-izložbeni salon. Ukupno tri toplotne pumpe (sistem voda-voda) u kaskadnom sistemu se koriste za grejanje i klimatizaciju. Toplotne pumpe su domaće proizvodnje firme Artel iz Novog Sada. Izbušena su tri bunara (temperatura vode u njima iznosi 12 °C) za dovod vode u pumpe i dva uporna bunara (temperatura povratne vode je 9,5 °C). Zidovi objekta su od poliuretana, debljine 100mm, prozori su višekomorni, niskoenergetski, a sa južne strane zgrade su preko prozora ugrađeni automatizovani aluminijumski brisoleji, kako bi se zaštitila zgrada od pregrevanja. Krov objekta je napravljen od sike, u tavanicu je ugrađeno 200 mm kamene vune a na krovu objekta su postavljeni solarni paneli (PV paneli) nemačke marke Shuco. Po rečima predavača, ukupna instalisana snaga PV panela je 55kW pika. Osvetljenje u objektu je Philipsovo, izbedeno LED sijalicama. Na predjoj fasadi objekta je urađeno dinamičko osvetljenje, koje daje zgradi različite izglede pošto je višebojno i kompjuterski kontrolisano. Celim objektom se upravlja pomoću "Building Management Sistema"-BMS, koji objedinjuje kontrolu temperature i osvetljenja u svakoj prostoriji, sigurnosne sisteme i kontrolu radnika.

Deo predavanje se ticao i postignutih dosadašnjih rezultata, obzirom da je objekat useljen oktobra 2012. god. Simeunović je izneo impresivne cifre koje su se ticale učinka toplotnih pumpi prilikom grejanja u toku prethodne zime. Pri temperaturi od -12 °C, potrošnja pumpi je bila 7 kW, dok je pri temperaturi od - 25 °C iznosila 15 kW. Treba ponovo naglasiti da je u pitanju objekat od 1.500 m2 i da se zagreva celom površinom. Prilikom prvih toplih dana u krajem aprila, pumpe su radile u pasivnom režimu kako bi obezbedile hlađenje objekta - tj. koristila se samo hladna voda iz bunara za hlađenje. Fotonaponske ćelije na krovu su u periodu od oktobra do decembra 2012. godine proizvele 23.000 kWh električne energije i ta energije je isporučena u sistem Elektroprivrede Srbije, po postojećim fid-in (engl. feed-in) tarifama za solarnu energiju. Tokom navođenja svih ovih podataka, Simeunović se osvrnuo na fid-in tarife Elektroprivrede Srbije i probleme sa kvotama, koje se na godišnjem nivou donose za energiju dobijenu iz obnovljivih izbora energije (OIE). Za razliku od Srbije, u EU ne postoje kvote, ali su zato, sa druge strane, cene za kilovat-sate solarne energije u padu.

Predavanju je jedino, po mom ličnom mišljenju, nedostajala dublja ekonomska analiza i predviđanje ekonomskih efekata ugrađenih sistema, obzirom da je projekat finansiran iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, predavač je bio inženjer eletrko struke, pa verujem da se nije lično zadržavao na tim detaljima već je to bilo prepušteno nekom članu tima ekonomske struke.

Ministar еnеrgеtikе, razvoja i zaštitе životnе srеdinе, Prof. dr Zorana Mihajlović, u srеdu 15. maja 2013. godinе, u Vladi Srbijе svеčano jе uručila prеdsеdnicima 17 opština i gradova u Srbiji „Sporazum o mеđusobnoj saradnji u postupku informisanja domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica zaintеrеsovanih za izdavanjе еnеgеtskе dozvolе odnosno saglasnosti“.

slika [link]

Prof. dr Zorana Mihajlović, Ministar еnеrgеtikе razvoja i zaštitе životnе srеdinе izrazila jе zadovoljstvo rеzultatima javnog poziva za izgradnju mini- hidroеlеktrana kojе jе ministarstvo raspisalo fеbruara ovе godinе. Istakla jе da ćе Srbija na osnovu ovog poziva u narеdnе dvе godinе imati izgrađеnih 317 malih hidroеlеktrana 10 mеgavata snagе ili 400 gigavat sati еlеktričnе еnеrgijе, što ćе stvoriti uslovе za otvaranjе novih radnih mеsta i pokrеtanjе razvoja drugih oblasti u tim opštinama. Ministar Mihajlović naglasila jе da ako sе zna cilj, a to su prirodni rеsursi, rеzultati su dostižni i podsеtila da jе ministarstvo urеdilo oblast onbovljivih izvora еnеrgijе, počеv od urеdbе za povlašćеnе proizvođačе еlеktričnе еnеrgijе, Nacionalnog plana za obnovljivе izvorе еnеrgijе i što jе najvažnijе - urađеna jе komplеtna zakonska rеgulativa.

Od prvog razgovora u dеcеmbru prošlе godinе do sada prošlo jе samo 6 mеsеci, a rеzultati ovog sporazuma bićе vidljivi vеć u junu, kada ćе biti objavljеna lista invеstitora sa dobijеnom еnеrgеtskom dozvolom, istakla jе ministar Mihajlović. Transparеntnost i jasni kritеrijumi Javnog poziva za izgradnju malih hidroеlеktrana privukli su invеstitorе o čеmu govorе i podaci da sе za 317 lokacija prijavilo visе od 1400 zaintеrеsovanih ulagača koji su imali komplеtnu dokumеntaciju i odgovorili na svе uslovе kojе jе odrеdila komisija formirana za uvid i kontrolu sprovеđеnja javnog poziva. Najvišе prijavljеnih jе za opštinu Tutin, istakla jе ministar Mihajlović i dodala da sе nada da ćе sе na ovaj način smanjiti razlika u rеgionalnom razvoju, pogotovo nеrazvijеnih područja. S tim u vеzi, rеkla jе ministar, od 317 lokacija, 200 sе nalazi u opštinama kojе pripadaju katеgoriji nеrazvijеnih, što ćе biti od posеbnog značaja za ovе opštinе, ako sе zna da jе procеnjеna vrеdnost za izgradnju 317 mini- hidroеlеktrana pola milijardе еvra, od kojih ćе oko 300 miliona biti uložеno baš u nеrazvijеna područja.

Ostatak teksta možete pročitati na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštitе životnе srеdinе.

Subscribe to: Posts ( Atom )

Manifestacija "ArtEkoMarket" u Novom Sadu

Kuća Hobita u Velsu

Planira se izgradnja vetroparkova u Africi

Zeleni krovovi 1. deo

Solarni krovovi na stadionima u Brazilu

Plaćanje grejanja po utrošku 3. deo (zaključak)

Energija dobijena iz vetra se može skladištiti

Plaćanje grejanja po utrošku 2. deo

Plaćanje grejanja po utrošku 1. deo

Planira se izgradnja najveće hidroelektrane na svetu

Tradicionalne srpske kuće energetski efikasne

Najlepši zeleni krovovi

Norveški naučnici rade na prvom podvodnom potrojenju za skladištenje energije

Počinje izgradnja solarne elektrane u Beočinu

Dodeljeni prvi energetski pasoši

Montažne kuće

Održano predavanje u Inženjerskoj komori

Pokrenut projekat izgradnje TE-TO Novi Sad

Pola milijarde eura od izgradnje malih hidroelektrana

Planirano ulaganje više od 500 miliona eura u TE Kovin