EcoEnergy House

Poseta ovogodišnjem sajmu automobila je otvorila jedno pitanje - zašto se u 21. veku u Srbiji ne posvećuje veća pažnja ekologiji i zaštiti životne sredine? Uvoz polovnjaka je relativno skoro doveden pod neku vrstu kontrole, ali da li se time dugoročno rešava problem negativnog uticaja automobila na životnu sredinu?

Čuvena plava oznaka na
Toyota hibridnim automobilima
slika [© efikasnost.org]

Ekonomska kriza je potresla i mnogo jača tržišta od našeg. Posledice se još uvek osećaju, posebno na tržištu automobila. Beogradskim sajmom je ove godine provejavao osećaj nedostatka novca. Što među kupcima, tako i među izlagačima. Štandovi su bili umereniji, manje je hala radilo a posetioci su uglavnom šetali, dok se tek po neki odlučio da pazari.

U pogledu ekologije, proizvođači i uvoznici su se potrudili da ponude automobile koju su u trendu sa svetskim standardima.

Automobili sa emisijiom ispod 100 g CO2

Zapadno tržište posebno poznaje ovu vrstu automobila, subvencioniše registraciju i nudi druge pogodnosti, sve zbog smanjenog zagađenja. Kod nas je, na žalost, situacija tu jako drugačija. Do prošle godine, država je subvencionisala svaki kupljeni automobil sa emisijom nižom od 100 g CO2 sa po 100.000 din. Tokom neformalnog razgovora sa uvoznicima, saznali smo da program nije bio do kraja sproveden u delo, kao da se i brzo ugasio.

Volkswagen Polo 1.4 TDI
sa emisijom CO2 od 88 g/km
slika [© efikasnost.org]

Hibridni automobili

Toyota je još devedesetih godina prošlog veka predstavila svoju viziju štedljivih automobila. Bio je to Prius, auto diskutabilnog dizajna, ali svakako je otvorio novu epohu u automobilskoj industriji. Kombinovanjem elektro i benzinskog pogona, mogle su se ostvariti značajne uštede. Elektropogon daje deo snage prilikom jačih ubrzanja, time štedeći gorivo. Kada se koči, kinetička energija kočnica se pretvara u električnu koja se skladišti u baterijama vozila i koristi za pokretanje elektromotora.

Toyota Auris Hybrid
sa emisijom CO2 od 87 g/km
slika [© efikasnost.org]

TNG i CNG automobili

Ugradnja TNGa u vozila na našim prostorima postala je jako popularna. Najviše zbog očiglednih ušteda koje se mogu ostvariti vožnjom na tečni naftni gas. Pisali smo o tome u specijalu koji se ticao uštede vožnjom na gas kao i u delu koji se ticao potrošnje gasa. Postoje proizvođači koji su se odlučili da isporučuju vozila sa fabrički ugrađenom opremom za tečni naftni gas. Prednost kupovine ovih vozila je višestruka: nemate naknadni atest, ne gubi se garancija kao prilikom naknadne ugradnje, servis možete raditi na jednom mestu (tu gde radite i servis motora), možete kupiti auto sa već ugrađenim TNGom na kredit/lizing, čime se kasnije izbegavaju troškovi naknadne ugradnje itd.

Što se tiče CNGa (komprimovanog prirodnog gasa), situacija je mnogo drugačija. Naime, oprema za CNG je drugačija, rezervoari su mnogo veći, pa je i ugradnja skuplja. Fiat Automobili Srbija je najavio da će započeti proizvodnja modela Fiat 500L sa fabrički ugrađenim CNG sistemom. Prednost ovakvog sistema se ogleda u ceni, pošto je prirodni gas jeftiniji i od TNGa. Da li se investicija u veliku razliku u ceni isplati, zavisi naravno od godišnje pređene kilometraže. Svakako će firme, koje kupuju automobile za službene namene, imati ovo u vidu. Drugi veliki problem ovog pogona je slaba infrastruktura stanica za punjenje - ima ih samo u nekoliko gradova u celoj Srbiji.

Ako bismo hteli da rezimiramo trenutno stanje ponude na auto-tržištu, mogi bismo slobodno da kažemo da je Srbija ravnoprvno tržište kao i tržište drugih, mnogo razvijenijih zemalja. Međutim, tu se sličnost i završava. Naime, nedostaju podsticaji za automobile koji imaju manju emisiju ugljen-dioksida. Nema subvencija za električne automobile (koje nismo ni spomenuli, pošto su nama zbog cene i nedostatka infrastrukture za punjenje još uvek nedostižni). Da li će se nešto promeniti u načinu registracije automobila, da se oporezovanje vrši na osnovu emisije CO2 i ekološke klase motora (euro V, euro VI motori), ostaje nam da se vidimo. Svakako, ovakvo stanje uopšte neće dovesti do nekih značajnijih pozitivnih promena.